среда, 26. јул 2017.

Intervju sa Đorđem Grmušom


Pozdrav, Đorđe. Možeš li nam predstaviti sebe i udruženje Svih 7?

Ovako, ja sam student Srpske književnosti u Novom Sadu. Dosta dugo se bavim pisanjem kako poezije, pesama za pevanje, tako i kratkih priča. U svet umetnosti sam slučajno upao još u danima srednje škole kada sam shvatio koliko mašt može da bude zaninljiva ako se upotrebi na pravi način. Tada sam zakoračio u jedan svet koji je, po svemu sudeći, kao stvoren za mene. Kroz taj svet ja posmatram svoju realnost. Upravo taj svet mi pomaže da sagledam svoj život na jedan drugačiji način. Kada je čovek dosta dugo u tim vodama prosto dobije želju da upozna sebi slične ljude i da im pomogne da se dokažu pred širom publikom, otud ideja za Svih 7. Sama ideja tog udruženja jeste da spojimo svih 7 vrsta umetnosti i da promovišemo njihove predstavnike, što je ipak, složićete se, neprocenjivo iskustvo.

Kako je započela priča o Svih 7?

Priča o Svih 7 je započela u jednom Novosadskom kafiću po imenu Rock House, upravo ove 2017. godine. Jedne lepe večeri se okupila jedna dobra ekipa umetnika i studenata Filozofskog fakulteta kao i drugih, sa ciljem da napravimo nešto drugačije, neko mesto koje će nam obezbediti kako dobro druženje, tako i sticanje novih poznanstava i znanja iz umetnosti. Nije nam dugo trebalo da osmislimo ime, pogledali smo na sat u kafiću čija je kazaljka pokazivala 7, što je značilo samo jedno, vreme je za Svih 7

Koja je glavna vizija koja stoji iza vašeg udruženja?

Glavna vizija je ništa drugo nego da vratimo umetnost tamo gde pripada, da je promovišemo ljudima svih slojeva, nacionalnosti, vere i godina, jer upravo je umetnost ta koja ne gleda ko je kakav već spaja ljude na jedan drugačiji, usudiću se reći, magičan način. Ima li šta lepše u životu od mladog čoveka koji je odlučio da nešto otpeva, napiše, recituje, pleše, igra, crta, svira, umesto da je na ulici gde bi samo tonuo sve dublje u crno-sivu socijalu? Zato smo odlučili da bar pokušamo da nešto promenimo jer nemamo šta izgubiti već samo dobiti. Ja se uvek držim one izreke legendarnog Del Boja iz poznate serije Mućke koji je uvek hrabro govorio: "ko reskira-profitira". Mislim da je u tome čar svega toga. Svih 7 je tu sa razlogom, da izađemo na crtu protiv šunda i kiča kojeg svaki dan viđamo. Nadamo se da borba neće biti uzaludna, ipak, umetnost je još uvek na margini.

Kako vidiš trenutnu umetničku scenu u Srbiji?

Umetnička scena u Srbiji postoji, to je sigurno, samo joj je odsečen put do publike koja je postala nema, siva i bez ikakvog ukusa. Danas se i novine sve manje čitaju a kamoli pesme, o romanima neću ni da govorim. Ne znam da li ste primetili kako više nema toliko romana koji su u nekoliko tomova kao što je to bio slučaj kod Tolstoja, Dostojevskog, Ćosića i drugih. Kao da moderan pisac nema o čemu da piše. Zapravo tu se pisac prilagodio čitaocu koji više nema koncentraciju za obimno štivo. Njemu se danas nudi beletristika koja se čita u vozu dok ideš od Novog Sada do Beograda, za duže nije. Ja se iskreno nadam da će se sve to promeniti i da će se ljudi radovati kad ugledaju da postoji neki dobar roman sa hiljadu strana koji je vredan pažnje. Na nama je da stvaramo i da brinemo o stvaraocima, a na publici je da svemu tome da bar jednu šansu.


Na koji način udruženje Svih 7 pokušava da promeni tu scenu?

Svih 7 je pre svega neprofitna organizacija koja funkcioniše gotovo bez ikakvih prihoda, s toga su nam mogućnosti za dovođenje raznih autora ograničene. Naše udruženje prednost daje svakom umetniku koji je voljan da se pokaže u svom najboljem sjaju zarad same umetnosti. Kroz ovaj kratak period funkcionisanja udruženja gostovali su nam razni ljudi iz više žanrova i sfera umetnosti. Ugostili smo neke neafirmisane mlade talente, izuzetne pesnike iz Udruženja književnika Vojvodine, poznate pisce poput Miloša Petkovića i Aleksanra Tešića, razne igrače, pevače i još mnogo njih. U svakom slučaju je to bio jedan veliki izazov koji je vredelo iskoristiti. Novi Sad je grad kulture, a nama je bio cilj da pokažemo zašto je to tako.

Možeš li nam ispričati neka iskustva iz rada Svih 7?

S obzirom da smo  mlado udruženje imamo već neka mala iskustva kojih se rado sećamo. Izdvojio bih jedno književno veče koje se razlikovalo od ostalih po tome što smo organizovali veče salse uz čitanje poezije. Mogu samo reći da je to bilo veče za pamćenje jer su se mnogi pesnici priključili na kratak kurs salse koja je svojim energetskim ritmovima oduzimala dah svima u publici. To se dešava kada se spoje dve umetnosti u jednu, jedna lepa uspomena. 


Između ostalog, ugostili ste Aleksandra Tešića i Miloša Petkovića, kao predstavnike domaće fantastičke scene. Kako su ti susreti protekli? Kakvo mesto fantastika zauzima u današnjoj srpskoj književnosti?

Što se tiče domaćih pisaca epske fantastike poput Tešića i Petkovića imam samo reči hvale. Biti pisac ovoga žanra u našoj zemlji je najveći izazov koji jedan autor može sebi da postavi. Kao što svi dobro znate, epska fantastika se kod nas tek budi, rađaju se prvi pisci i prve ideje, zato je domaćoj publici malo teško da to sve prihvati jer je to sve kod nas novo. Naš narod je navikao da u zadnjih par decenija nema literalnih osveženja pa im je zato čudno kada se u knjižarama pojave naslovi poput Kosingasa, Perunovog hroničara i sličnih, koji se mahom vezuju za slovensku mitologiju što je još jedna nepoznanica domaćoj publici. Epska fanatastika je u našoj zemlji na stazi uspona, to se može osetiti u svakoj knjižari, biblioteci, pa i festivalima epske fantastike. Naglasio bih još jednu lepu stvar, s obzirom da smo okruženi šundom i kičom, Srbija napokon, posle dosta godina, ima autore sa ogromnim znanjem istorije, mitologije i svega drugog što je neophodno da se napiše jako delo epske fantastike. Samo ću navesti primere poput Tešića i Petkovića koji odlično barataju sa širokim dijapazonom znanja zbog čega ih je milina slušati. Sve u svemu, ako ste čitalac željan novih svetova i uzbudljive avanture onda ste rođeni u pravo vreme.

Jedan si od gostiju na Festivalu epske i naučne fantastike u Somboru. Šta ti misliš o ovom događaju i njegovom značaju? Kom delu festivalskog programa se najviše raduješ?

Festival epske i naučne fantastike u Somboru je pravo osveženje u pravom trenutku. Mislim da je to odlična ideja da se domaćoj publici pokaže zašto je fantastika jedan od najuzbudljivijih žanrova domaće i svetske književnosti. Na ovom festivalu će se predstaviti brojni autori i izdavačke kuće zbog čega se posebno radujem. Festivali i trebaju da budu najjača spona između autora i publike. Iskreno se nadam da će ovaj festival kroz koju godinu postati jedna lepa tradicija na ovim prostorima. Svakako, najbitnije je druženje koje će biti po svemu sudeći baš zagarantovano. Mislim da je to dovoljan razlog da izdvojite svoje vreme i upoznate neke nove ljude, napunite svoje police za knjige i da prozborite po koju reč sa vašim omiljenim autorima, ja svakako hoću.

Нема коментара:

Постави коментар