понедељак, 16. јануар 2017.

Ajra Levin - Rozmarina beba (review)

Brojne obaveze u privatnom životu sprečile su me da početkom ove godine objavljujem tekstove, ali od sada ću biti u prilici da ih koliko-toliko redovno pišem. Nadam se da pratioci bloga nisu razočarani privremenom neaktivnošću i da će uživati u novim tekstovima. No, dobro, da se osvrnemo mi na jedan od najboljih horor-romana ikada - Rozmarinu bebu!


5

Ovaj dugo vremena na srpskom govornom području nedostupan roman objavilo je IP Booka, jedan od retkih domaćih izdavača prema kom osećam poštovanje (recimo, izdavači su i dela onog Murakamija koji zna da piše); onima koji prate dešavanja na izdavačkoj sceni poznato je njihovo odbijanje da učestvuju na Sajmu knjiga, koji se pretvorio u komercijalizovani vašar za tinejdžerke i druge oblike živih organizama zaslepljenih kapitalističkom ideologijom. Stoga, veliko poštovanje za njih! A sada par reči o samom delu; Rozmarina beba predstavlja prvi horor bestseler ikada (koji je utro put King-und-Kuncima, tako obožavanim od strane širokih narodnih masa), ali pre sve odličan egzemplar kako se jedno delo strave treba pisati. Levin je majstor za ubacivanje nagoveštaja i sotonskih, minornih detalja u linearni zaplet (bez brojnih fraktalnih struktura priča u priči podpriče Stee Kralja), koji kulminiraju u savršenom krešendu (doduše, nešto malo uspešnom nego kod virtuoza Polanskog, kod koga kraj biva ambivalentniji i veštije komponovan).


Što se tiče odnosa filma i knjige, ono već poznato stoji: u pitanju je svakako jedna od najvernijih adaptacija horor romana ikada (pre svega zbog kvaliteta izvornog materijala, koga Polanski nije morao da prerađuje kao jadni Kjubrik melodramatske malograđanske... okej, okej, prestajem), i ako ste gledali film, možete smatrati da ste pročitali knjigu; ipak, svakako vam preporučujem da je nabavite i bar jednom pročitate. I film (o kome sam pre pisao) i knjiga u svom domenu stoje kano klisurine, i svakako predstavljaju kanon i svetinju koji svaka kuća koja drži do sebe mora da čuva uz svoj oltar omiljenog božanstva tame. Ono što najviše oduševljava jeste umeće s kojim je Levinovo delo napisano, i koje predstavlja perfektan primer pisanja u okviru žanra (a i van njega); nažalost, ovo je mnogim (čak i savremenim) piscima neshvatljivo, te im stoga preporučujem da se vrate klasicima.

I nema se još mnogo toga reći o ovome... Rozmarina beba je opšte mesto savremene kulture, i morate se što pre upoznati sa tim delom. Sutra čitajte opširno o japanskom romanu "Slobodna" Nacuo Kirino, jednom izuzetno provokativnom i sjajnom trileru. Pozdrav, moji okultni sledbenici!

Нема коментара:

Постави коментар