субота, 03. септембар 2016.

Veština senčenja i Veština senčenja 2 (review)


(4)

Veština senčenja i Veština senčenja 2 predstavljaju antologije savremene japanske pripovetke, dostupne u izdanju Tanesija (verovatno jedine izdavačke kuće na ovom prostoru posvećene sistematskom objavljivanju dela japanske književnosti). Za prave poznavaoce dovoljno je samo nabrojati imena pisaca koji su ubrojani u ove tomove: Naoja Šiga, Rjunosuke Akutagava, Đun'ićiro Tanizaki, Kan Kikući, Jasunari Kavabata, Fumiko Hajaši, Ton Nakadima, Taiđun Takeda, Jukio Mišima, Tacuo Nagai, Kobo Abe, Đunosuke Jošijuki, Šumon Miura i Akira Abe, odnosno Soseki, Nagai, Tanizaki, Ton, Akutagava, Ranpo, Hajama, Kavabata, Inagaki, Dazai, Jasuoka, Endo, Abe, Jošijuki, Mišima, Cucui, Jumiko, Oe, Šizuko, Kenđi... U pitanju je krem savremene japanske književnosti i odličan presek sveg njenog bogatstva.


(3+)

Kao strastveni ljubitelj kulture Zemlje izlazećeg sunca i osoba koja čita desetine književnih dela iz te zemlje svakog meseca, mogu odgovorno tvrditi da je objavljivanje ovih antologija izuzetno hrabar, pionirski korak u širenju svesti o bogatstvu književnosti savremenog Japana - premda se, naravno, ono ne može predstaviti u samo dva toma. Ipak, oni nam donose odličan presek onog najboljeg što kratka forma može da ponudi, predstavljajući nam široki spektar tema i autora, od kafkijanskog Abea preko Jukija Mišime, poznatog, kontroverznog književnog genija, pa sve do poznatih nobelovaca kao što su Kavabata i Oe.

Mnogi književni pravci, oblici i uticaji prisutni su kroz ove priče - gotovo palpični horor Edogave Ranpoa (pseudonim nastao od japanskog izgovora imena autora Edgara Alana Poa, po starom ingriškom principu u kome je ofisu sasvim razumno čitanje reči office), istorijska pripovetka. groteska, neoromantizam, naturalizam... Ipak, od svih tih priča, posebno izdvajam dve: Patriotizam Jukija Mišime i Majstor tetoviranja Đun'ićira Tanizakija. Prva predstavlja toplu, umetnički uspelu i snažnu sliku japanske kulture i svega onoga što je nama čini stranom, dok, druga, pak, ovaploćuje večitu temu opsednutosti ženskom lepotom, koja predstavlja jednu od ključnih tema Takizakijevog stvaralaštva. Ipak, naravno, nisu sve priče na tom nivou - ili bar ne odgovaraju mom senzibilitetu i umetničkom ukusu. Kao primer navodim Kenzabura Oea, koji, iako nobelovac, ni izbliza ne uspeva da me zainteresuje kao njegove kolege - biće da je verovatno u pitanju zamor od toga što on neprestano priča istu priču, ma kog se njegovog dela dohvatio.

Veštine senčenja namenjene su pre svega onima koji žele da upoznaju nešto novo; iako u pitanju nisu najbolja dostupna dela japanske književnosti, predstavljaju odličnu polaznu tačku za upoznavanje sa istom. Mislim da niko nema šta da izgubi pružanjem šanse ovim delima, a dobiće mnogo toga - prozor u jedan sasvim drugačiji svet kakav on zaista jeste, prikazan očima ljudi koji su njegov deo. Topla preporuka.

Нема коментара:

Постави коментар