петак, 16. септембар 2016.

Kurt Vonegat - Svračje noge (review)

Onda sam se setio Četrnaeste knjige Bokononove, koju sam čitavu bio pročitao prethodne noći. Četrnaesta knjiga nosi naslov: "Kakvu nadu jedan razborit čovek može gajiti za čovečanstvo na Zemlji kada se ima u vidu iskustvo iz poslednjih milion godina?"
Čitanje Četrnaeste knjige ne traje dugo. Ona se sastoji iz samo jedne reči i tačke. 
Evo kako ona glasi:
"Nikakvu."


5

Roman Svračje noge istaknutog američkog književnika Kurta Vonegata spada u red najboljih ostvarenja koja govore o suštinskoj prirodi moderne civilizacije, ali pre svega čoveka uopšte; za razliku od mnogih melodramatičnih tričarija koje nam prezentuju tužne priče o - sirotim getoiziranim Afroamerikancima! ženama ćopavim na jednu nogu! huliganima koje okolina ne razume! neshvaćenim forest gampovima! - u pitanju je daleko angažovanije, uspelije i značajnije delo koje nam sa velikom dozom britke satire u svoj svojoj tragikomičnosti - pošto ni tragedija ni komedija odvojeno ne bi bile dovoljne da do kraja do predstave - prikazuje ljudsku prirodu. Naravno, kao i svako veliko delo, Svračje noge teško se mogu opisati u par rečenica - ipak, kraj sveta do koga dolazi zbog ljudske gluposti je siže za koji verujem da će privući okorele mizantrope koji najčešće i posećuju ovaj blog, iako samo nagoveštana složeni, duhovit splet radnje i suštinskih istina sadržanih u ovom delu. Zato, umesto da objašnjavam šta će se desiti, navodim tri nasumice izabrana citata za koje verujem da su reprezentativni:

A Kasl je na to mudro klimao glavom. "Dakle, ova slika pokazuuje koliko je sve besmisleno! Sasvim sam saglasan sa tim."
"Zaista ste saglasni?", upitah. "Pre koliko minut rekli ste nešto o Isusu."
"O kome?", reče Kasl.
"O Isusu Hristu?"
"O", reče Kasl. "O njemu." Slegnu ramenima. "Ljudi moraju da pričaju o nečemu kako bi im govorni aparat ostao funkcionalan, tako da imaju dobar govorni aparat kad im dođe da kažu nešto zaista značajno."
"Tako dakle." Znao sam da mi neće biti lako da napišem popularan članak o njemu. Moraću da se usredsredim na dela koja ga čine svecem i potpuno prenebregnem sve te njegove đavolje misli i reči.
"Možete slobodno da citirate ono što kažem." reče on. "Čovek je gnusan, i čovek ne stvara ništa stvaranje vredna, niti zna bilo šta vredno saznanja."


Da sam mlađi, napisao bih istoriju ljudske gluposti, popeo bih se na vrh Maunt Makejba i legao na leđa sa svojom istorijom ispod glave umesto jastuka; uzeo bih sa zemlje malo plavobelog otrova koji ljude pretvara u kipove, a onda bih postao kip koji leži tako na leđima, grozomorno isceren, i pokazuje šipak Znate Već Kome. 

Dakle, zašto oklevate? Ako sumnjate u zdrav razum, ako mislite da nacije ne postoje, da su ljudi beznadežna bića, ali i pored toga ipak vredna, da je postojanje apsurd - uzmite ovaj roman! Naravno, to možete učiniti i samo ako vam se čita vrhunska književnost.

Нема коментара:

Постави коментар