недеља, 17. јул 2016.

Moj novi omiljeni pisac

Imam novog omiljenog pisca. Njegovo ime je Murakami Rju. Neko vreme nisam postovao na ovom blogu, zauzet radom na novom romanu, Oniromanser (uskoro očekujte odlomak); međutim, nakon što sam slučajno dospeo u posed jednog Murakamijevog romana, žudno sam pročitao i ostale koje sam mogao nabaviti. Ostao sam toliko zatečen i impresioniran da sam morao smesta da ostavim sve ostale poslove i bacim se na pisanje panegirika ovom nedovoljno poznatom majstoru pera. Bitna napomena: Ne treba mešati Rjua sa Harukijem Murakamijem, piscem za devojčice i njegovim mađijskim realizmom, koga grabe pomodari željni upoznavanja različitih kultura; ovo je drugi Murakami (režiser Tokyo Dekadence, prim. ur.). Arigato.

限りなく透明に近いブルー
Plavo, gotovo prozirno


3+

Majstorov debi. U pitanju je verovatno najmanje komunikativno i pristupačno delo od četvorke koju ću predstaviti; Plavo, gotovo prozirno bavi se isečkom iz života jedne grupe narkomana u Japanu. Napisano u tradiciji pikarskog romana, gotovo da nema zaplet, a formalna podela na poglavlja je izostala; žestoka, barouzovska mešavina seksa, droge i roka predstavlja skoro celokupan sadržaj ovog dela. To može smetati onome ko traži jasnu priču sa početkom, krajem i naravoučenijem; onima, pak, koji prihvataju da život nikako nije takva artifijelna forma kakva je roman, već mnogo nejasnija zbrka, Plavo, gotovo prozirno mnogo bolje će shvatiti domete i poentu. Knjiga bez objašnjenja, knjiga koja sama sebe objašnjava; u svakom slučaju, delo vredno čitanja i razmišljanja, a to je danas retkost.

昭和歌謡大全集
Karaoke strave


4

Prosto je neverovatno koliko je ovaj roman zabavan! Grupa mladića u dvadesetim godinama - otuđeni, čudni, infantilni - druži se međusobno, a okosnica njihovog druženja su - karaoke. Jedan od njih, bez ikakvog pravog razloga, ubije ženu na ulici, tako započinjući osvetnički sukob između njenih prijateljica (društvo Midori, žene koje su se združile zato što imaju isto ime) i mladića. Prava tema dela je, naravno, otuđenje; i muška i ženska ekipa predstavljaju beživotne, bezvoljne živuće stvorove... sve dok im osveta ne podari novi život. Psihološka pozadina i društvena analiza stvarno su fantastični: neverovatno je koliku dubinu sadrži ovako kratko delo (stotinak stranica, kao i ostala Murakamijeva čeda). To samo dokazuje moju tezu da su današnja Kunc-und-Kingovska prenemaganja od hiljadu šlajfni, detaljnim istorijatima svih glavnih i sporednih likova i beskonačnim sabplotovima unutar sabplotova (podzaplet, za jezičke čistunce) koji dostižu fraktalni nivo, samo besmisleno udovoljavanje neukusu čitalačke publike, koja ima previše vremena koje ne zna gde da utuca.


Objašnjenje strukture zapleta tipičnog, nemurakamijevskog horor romana današnjica.
Nasuprot tome, Karaoke stoje kao sjajan primer jezičke ekonomičnosti, promišljenog pisanja i originalnosti, i zato ovo delo mogu drage volje da preporučim svakom čitaocu divina mens bloga (sem onih nekoliko stotina koji su ovde došli pretragom hamlet esej i sličnima).

オーディション
Audicija


4+

Da, to je taj roman. Audicija je književni predložak za istoimeni film, remek-delo najznačajnijeg živog japanskog režisera, Miikea; ono što najviše iznenađuje jeste da je dobar skoro koliko i ekranizacija! Da, zaista su se morala spojiti takva dva genija da bi se izrodilo takvo delo: Miike prepušten sebi zapada u svoju notornu razvučenost i rimejkovanje, te stoga tek ovakva osnova uspeva u potpunosti da oslobodi njegovu krvopljusno-oniričnu razuzdanost. Za sve koji su gledali Audiciju, neće biti nikakvih ideja; zaplet romana potpuno je identičan sa zapletom filma (sem dodate scene dekapitacije), i tek u opisu finalne scene konfrontacije Asami i Aojame se razilaze (tu film prednjači, sa prelepom Eihi, kiri-kiri i iglama, nasuprot nešto prozaičnijoj Murakamijevoj viziji). Miike je jeziviji, nelinearniji, oniričniji; Murakami, pak, pruža širi uvid u prošlost i psihologiju likova. Ove razlike su, naravno, objašnjive formatima samih dela. Opet moram pohvaliti ekonomičan Murakamijev stil pisanja - precizno, jasno i jednostavno pisanje bez bombastičnih metafora, hipertrofiranih stilskih figura i sličnih poštapalica amatera-sledbenika američke škole pisanja, koji je jeziv kad to treba da bude, na mahove erotičan (zaista sjajan opis seksualnog čina, neverovatno je koliko je to teško naći), ali uvek odličan! Masterpiece.

イン ザ・ミソスープ
U miso supi


5-

Perfektno delo. Počinje kao kao priča o Kendžiju, vodiču kroz seksualne usluge na japanskim ulicama i Frenku, pomalo jezivom strancu koji ga upošljava; Kendži brzo počinje da sumnja da Frenk stoji iza zločina koji su se desili u kvartu. Dve trećine svog trajanja ovaj roman je unikatno jeziv, nihilistički horor-triler, koji kulminaciju doživljava u verovatno najjezivijem, najbolje opisanom horor set pisu u bilo kom romanu koga sam čitao; nakon toga Murakami naprasno odbacuje svaku žanrovsku povezanost sa hororom, time pokazavši da je U miso supi u stvari roman ideja. Taj zaokret u stvari dodaje na težini delu, iako će sledbenicima raznih sumnjivih pisaca verovatno biti bezvezan, ali u stvari predstavlja jedno od najboljih dokaza onoga što uvek ponavljam: žanr nije nikakvo ograničenje, već samo odskočna daska koja omogućava novi pogled na stvarnost.

Arigato & sayonara.

Нема коментара:

Постави коментар