недеља, 07. фебруар 2016.

Vrisak (pesma)


Vrisak


Želim da volim,
da, ponovo;
želim da
rosa na vlatima trave,
opet bude misterija,
kao nekada –
svetovi filigranskih gradova,
vasione u kapi,
pesma u vodi.

Čemu sve ovo?
Prečnik kapi.
Prečnik snežnih padavina.
Cirusi. Kumulusi. Nimbusi.
Godišnja količina
padavina,
zaokružena na
tri decimale;
čemu?

Želim da volim,
kao nekada;
ubijaju me,
ubijaju pesmu u meni!
Dave je u odvodnim cevima,
u izmetu i mokraći,
razapinju je,
nabijaju na kolac,
zatvaraju u gvozdenu devicu;
čupaju joj meso
usijanim kleštima!.

Pesmo, pokaži zube!
Nisi samo slatka i nežna,
nema u tebi jeftine poezije
lepih gospi, uzdisanja,
lamenta nad ljubavlju
koja je nekad bila;
budi sablja u mojoj desnici
izvij se, kao zmija ujedi
tvoje ubice, tvoje mučitelje!

Želim da volim;
cinizam -
poslednje utočište
nemoćnih;
užasno je biti ciničan,
prozore zamračivati
crnilom –
želim da volim!

Prstima pišem pesmu
pesak mi se lepi
za dlanove
škripav i mokar
talasi s pučine
brišu stihove, brišu reči –
napisah svoje ime na vodi.

Želim da volim.
Ko želi moju ljubav?
Ko je zaslužuje?
Ljudi oko mene –
želim pobeći,
negde,
sesti u prazan park,
zavući se, trčati ulicama
izbaciti sve iz sebe,
vrištati;
želim da volim!

Нема коментара:

Постави коментар