уторак, 19. јануар 2016.

Sanjao sam (pesma)

U nedostatku vremena u kome bih se potpuno posvetio blogovanju, nastavljam sa akcijom objavljivanja starog materijala, dok za to vreme spremam neke sjajne nove stvari (promocije i dela, kao i neki intervjui, itd); u tom cilju uvodim novi tag, arhivska građa, koji će okupljati sva moja stara dela. Naravno, i moje staro je opet bolje od nečijeg najnovijeg, a i cenim da je svakako vredno pažnje. Upozorenje: sledi malo blage patetike, ali ako ste sposobni to da podnesete, slobodno se bacite na čitanje.


Sanjao sam


Sanjao sam noćas
tvoj lik,
tvoju kosu,
tvoj stas.

Sanjao sam noćas.
Ceo svet
delio je sa mnom
jedan san.

Bila si u mom zagrljaju.
Videh te u dimu,
u dimu i u plamenu,
videh te
oslikanu sazvežđima
na nebu.

Sklopila si jedno oko.
Drugo – Mesec
što obasjava
raskrsnicu gde smo se,
makar na tren,
makar i u snu,
susreli.

Tvoj miris -
trešnje u Kini,
zapaljeni začini,
što se puše i tinjaju,
cvet sa drveta života,
ti.

I svako ko je,
makar na tren,
sklopio oči
video bi što videh ja;
video bi tebe,
video bi te mojim očima,
i makar za tren
bila bi njegov bog;
video bi sjaj kojim te
moja ljubav
obavija
kao što te ja
obavijam rukama.

Tvoj tihi, iskidani smeh
oslobodio se iz
tvojih grudi,
kao jato rajskih ptica
što izleće iz krletke
tvojih rebara.

Tvoja put, meka i topla.
Drhtim, pripijen uz tebe,
najzad ostavši
bez reči.

Нема коментара:

Постави коментар