четвртак, 21. јануар 2016.

Odraz (pesma)


Odraz


Bilo je to pre mnogo godina.
Kako je rekla vračara
tako učinih.

U šumi kamenih hrastova
duboko među njihovim šakama,
koje zariše u zemlju
da bi ne odleteli,
tražio sam nestvarna
koplja svetlosti
što probadaju tamu.

Nađoh ih u srcu trulog debla.
Vukovi u lancima su ječali,
zrake sam splitao u mrežu.
Došao sam na iskričavi potok
čekajući tebe
eonima.

Čučnula si i pogledala svoj lik -
volela si ga skoro koliko i ja.
Bacih upleteno svetlo -
uplašeno si skočila.
Sedefna paučina meseca
ispredena mojim rukama
tvoj odraz u vodi je zarobila -
batrgao se zalud.

Već decenijama nisam te video.
Još od te noći.
Znam
kada pogledaš u bunar,
a utopljene duše
ne komešaju mrtvu vodu -
ogledalo sa kog je platno
tek skinuto,
vidiš samo jedno.

Praznina.
Bez tvoga lika
tvoga odraza
koji sada živi u meni.
Moj je već star i umoran.
Tvoj je pored njega,
mlad kakav je bio te noći -
vidim odraz koji ti
ne možeš videti.

Ipak,
još uvek čeznem,
bolno čeznem,
da ga pronađem
u tvojim očima.

Нема коментара:

Постави коментар