субота, 16. јануар 2016.

Novi kadrovi (review)

Danas sam gledao Slagalicu. Nemam običaj da pratim televizijski program, i ovo se zadesilo igrom slučaja; no, onda sam se izuzetno iznervirao videvši da nijedan od takmičara nije znao ime režisera 2001: A Space Odyssey! To me je nateralo na razmišljanje o slabom poznavanju filma na našim prostorima; sve se svodi na rad talentovanih, posvećenih pojedinaca, ali šire poznavanje istorije filma i samog filmskog jezika izostaje. Čak i osobe koje su pogledale ogroman broj filmova često gacaju u istom blatu sa ostalima, nesposobni da razluče svoj ukus od objektivnih kriterijuma kvaliteta, a to je veoma bitno. Na primer, ja sam svestan da je Scream (3+) daleko od najboljeg horora, ali isto tako uživam u njemu i spada u moje omiljene filmove; i znate šta - to je sasvim u redu. Niko vas ne sprečava da volite bilo koji film, ali da biste govorili o njima ozbiljno morate pogledate dovoljan broj relevantnih filmova. To me je podstaklo da uradim rivju jedne knjige koja je već dugo u mom posedu.

Novi kadrovi


!

Ovogodišnji Sajam knjiga bio je ruglo i pokazao je dubinu ponora u koji se srušila srpska kultura; ovde ne ciljam na blogerku Zorannah i njenu knjigu, zato što je po tome najlakše pljuvati: pravi problem predstavlja ono što mi smatramo vrednostima. Uistinu, ono od-Srba-zvano-kulturom nalikuje lešu u čije su otvore zabijeni strujni kablovi kroz koje se pušta struja: grčenje njegove muskulature može ličiti na pokrete živog bića nepažljivom (srpskom?) posmatraču, ali ono to nije. Tako je, recimo, Sajam otvorio Kusturica, autor marginalno bitnih filmova krajnje dubiozne estetske vrednosti. Ali, to nije tema ovog članka, u njemu ću se obazreti na jedno krajnje vredno i revolucionarno izdanje koje sam tamo nabavio - u pitanju je zbirka eseja Novi kadrovi u izdanju IP Clio. Pre nego što počnem priču o samom izdanju, nabrojaću ono što se u njemu nalazi.

Dejan Ognjanović
Srpski horor film između metafore i stvarnosti

Đorđe Bajić
Srpski krimi film: Ubistvo na podmukao i svirep način i iz niskih pobuda Živorada - Žike Mitrovića

Olga Dimitrijević
Mir, mir, niko nije queer: Queer elementi u srpskom filmu

Kristina Đuković
Jovan Rančić, vuk samotnjak srpskog dečjeg filma

Dimitrije Vojnov
Dosije: Srpske tajne službe na filmu

Miloš Cvetković
Film osvete: Balada o svirepom... Radivoja - Lole Đukića

Dejan Dabić
Cenzurisani debi ili Bilo jednom u (socijalističkoj Srbiji)

Zoran Janković
Nikada pokoran: Marble Ass Želimira Žilnika

Aleksandar Novaković
Polomljena koplja: Uporedna analiza filmova Čudo Đorđa Kadijevića i Banović Strahinja Vatroslava Mimice

Uroš Smiljanić
Pank pre panka: Mlad i zdrav kao ruža Jovana Jovanovića

Srđan Vučinić
Mape apokalipse: Kičma Vlatka Gilića u svetlosti današnjeg iskustva

Miloš Đurđević
Kokan Rakonjac: Parabola o zazidanima

Marko Krstić
Apsurd podela, pobede i slobode: Čovek iz hrastove šume i Delije Miće Popovića

Dejan Ognjanovć
Četiri dimenzije Praznika Đorđa Kadijevića

Ivan Velisavljević
U kvaru, pobunjen, odbačen: Poraz intelektualca u filmovima Miloša Radivojevića

Naravno, ovo nije sve sadržano u ovom delu: ono uključuje još mnogo toga, od čega posebno vredi napomenuti filmografiju i brojne grafičke sadržaje, od kojih su neki ekskluzivni. Meni, kao osobi koja želi još da sazna o srpskom filmu (čija se istorija nedovoljno obrađuje) je bilo krajnje zanimljivo čitati Nove kadrove; premda su eseji ponekad previše afirmativni prema delima marginalne umetničke vrednosti (Mlad i zdrav kao ruža), to nije previše bitno: Novi kadrovi nisu sveta knjiga koje se treba držati, već jedan dobar putokaz za sve koje zanima da se, makar amaterski, bavi proučavanjem filma (a pogotovo za studente FDU). U tom smislu još je više za odobravanje što se bavi skrajnutim filmovima, od nikad-dovoljno-prihvaćenog žanrovskog filma pa sve do crnog talasa. Teško da se na jednom mestu može naći sveobuhvatniji niz informativnih, razrađenih tekstova, koji nude širok pregled tendencija srpskog filma. Imao sam tu sreću da na Kadrove nabacam na štandu IP Clio, tako da sam ovu knjigu kupio za nešto više od petsto dinara: imam informacije da se po knjižarama prodaje i za preko dve hiljade, što je stvarno preterana cena, uprkos tvrdim koricama, zaštitnom omotaču i solidnoj štampi. Ipak, preporučujem vam da kupite Kadrove ako budete u prilici, pošto je to izdanje vredno višestrukog čitanja. Inače, objašnjenje ocene: (!) predstavlja čvrstu preporuku za čitanje, bez numeričkog određenja iste. Ako pogledamo današnju srpsku kinematografiju, videćemo samo jedan čemer pogrešno shvaćenog realizma i nepoznavanja filmskog jezika; videćemo kakvi se očajni filmovi snimaju: beslovesno naivni artizmi, odnosno jeftini šotrijanski populizmi, ili pak melodrame praćene guđenjem u vijolinu ®, koje je, doduše, pre odlika bosanskog filma, da budemo iskreni; u takvoj klimi, Novi kadrovi predstavljaju dašak svežeg vazduha i nadu da će nastati novo doba srpskog filma.

Нема коментара:

Постави коментар