недеља, 10. јануар 2016.

Komentari na lektiru (deo treći)

Ko nije čitao, neka overi prvi i drugi deo ovog serijala tekstova; sada, u finalu, završavamo obračun! Stoga, kokice i ruke i na čitanje!

Napomena: slede moji necenzurisani utisci.


Glava četvrta

U kojoj se opisuje četvrta godina gimnazije vašeg prijatelja i poniznog naratora; obrt koji se dešava u ovoj celini otkriva nam pravu prirodu ovog skromnog spisa, a to je - naučna fantastika! - tako da vaš prijatelj i ponizni narator ne samo da je sreo stariju verziju sebe i od nje pokupio znanje o lektiri za narednu godinu, već čak ima i pozitivnih utisaka!

Hamlet
E, ovo je već odličan Hekspir. Raskidane porodične veze! Zapitanost nad besmislom života! Beskrajni krug nasilja iz koga se ne može izaći! Vendeta! Krvavi usud ljudske rase, proklete da se međusobno kolje u kalu i blatu! I tako dalje, i tako bliže, sve u tom smislu što vole mladi. Lično sam veliki obožavalac ovog dela, tako da sam ga između ostalog odabrao za pisanje rada; u pitanju je odlična tragedija sa zaista mnogo memorabilnih mesta... Kako ne voleti, na primer, scenu u kojoj Hamlet, sa lobanjom mrtvog Jorika u ruci, razgovara o prolaznosti? Ili genijalni dijalog Hamleta i Polonija (ovaj drugi nalikuje kakvom srpskom političaru!):

Polonije: Kraljeviću, kraljica bi htela s vama govoriti, i to odmah.
Hamlet: Vidite li onaj oblak, što ima gotovo oblik kamile?
Polonije: Mise mi, zaista je nalik na kamilu.
Hamlet: Rekao bih, da je nalik na lasicu.
Polonije: Leđa su mu kao u lasice.
Hamlet: Ili kao u kita?
Polonije: Baš kao u kita! 

Genijalno! Za one koji ne znaju o čemu se radi: u pitanju je osveta danskog kraljevića svome stricu, koji mu je ubio oca i zauzeo presto. Zanimljivost: film Strava u Ulici brestova ima izrazito jak hamletovski podtekst, tako da se Nensina odiseja može posmatrati kao rekapitulacija Hamletove, što je još očitije iz direktnog citiranja Hamleta u filmu: O God, I could be bounded in a nutshell and count myself a king of infinite space, were it not that I have bad dreams. Nepažljivom gledaocu to možda promakne i primeti samo da se na času čita Julije Cezar.

Faust
Obavezno štivo! Dosta kontemplativno štivo, u kome se obrađuje nemačka legenda o učenjaku Faustu, koji je prodao dušu đavolu ne bi li stekao ono što želi. Izuzetno značajno za proučavanje, zbog dva bitna motiva koji će u kasnijoj književnosti (pa i u drugim umetnostima), imati izuzetan značaj; faustovska nagodba, koja označava dogovor između dva lika, nakon koga onaj ko prima ne može da se izbavi iz njega; i protejski Đavo, tj, onaj koji je u stanju da menja oblike (uostalom, ovo je jedna od definišućih odlika tog lika); meni takođe značajno zbog uticaja na Majstora i Margaritu. Svakako nezaobilazno delo, pre svega zbog svog značaja u razvoju evropske (i uopšte zapadne) kulture.

Braća Karamazovi, Zločin i kazna
Volim Dostojevskog. Ako treba da biram od ponuđena dva dela, bez ikakvog premišljanja, Karamazovi! Još uvek se sećam okolnosti pod kojima sam pročitao taj roman prošle godine (sada ćete ovde reći, pa nisi toliko senilan, čak ni ti, hvala vam na podršci); naime, u pitanju je bilo delo koje se obrađivalo na radionici o tradicionalnom romanu (a na koju sam ja spletom viših okolnosti dospeo). Dotična radionica mi je ostala u dosta mučnom sećanju; iako organizovana sa najboljom namerom, bilo je propusta u organizaciji i koncepciji; no, meni je gorak utisak ostavilo nekritičko uzdizanje lika Aljoše Karamazova kao najbolje osmišljenog i izgrađenog (za šta je, naravno, potrebno imati izuzetno jak pravoslavno-rusofilski gen), naspram meni omiljenog Ivana Karamazova, kome su ovde pripisane neke od najlepših strana u istoriji svetske književnosti - Legenda o Velikom inkvizitoru, koju bi, po meni, svakako trebalo posebno odrađivati. Evo, Dostojevski od mene ima i blurb za pozadinu korica: Fascinantan psihološki roman o raspadu porodice i misterioznom ubistvu, koji će vas ostaviti bez daha! Uostalom, kad je Roman Abramovič mogao da mu otkupi dugove u kockarnici, mogu i ja učiniti nešto za davno pokojnog maestra.

Stranac
Već obrađeno u ovom tekstu; no, u sklopu akcije kad citiramo - citirajmo najbolje! ponoviću ono što sam tamo već rekao: Delo koje mi je izuzetno drago. Retko kada je besmisao života ovako uspešno oslikan, a svet bez iluzija uspešno prikazan kroz vizuru protagoniste; Stranac je istovremeno i priručnik egzistencijalizma. Poetika besmisla dovedena do krajnosti metastazira u prihvatanje apsurda kao datosti i spoznavanje pune čovekove slobode kroz toga, jer, kao što reče Kami: "Izvlаčim iz аpsurdа tri zаključkа: svoj revolt, svoju slobodu i svoju strаst. Sаmom igrom svesti pretvаrаm u životno prаvilo ono što je poziv nа smrt, tаko odbаcujem sаmoubistvo." Veliki roman u svakom smislu (sem po obimu, koji je stvarno nevelik); napisan jezgrovitim stilom, koji savršeno oslikava alijenizaciju današnjih ljudi. Za razliku od plačljive emo dečice, koja reže vene, nosi tupe žilete oko vrata i sluša Tokio Hotel, za čijeg pevača ne mogu poverovati da je muško, ali isto tako ne želim verovati da je žensko, Kami besmisao pretvara u razlog za život i ruši svaki privid pravila koja bi bila nametnuta višom silom.

Majstor i Margarita
Moj omiljeni roman i možda delo koje je na mene najviše uticalo. Najveća priča o umetnosti i ljubavi koja je ikada ispričana (rukopisi ne gore!), koja takođe funkcioniše kao satira na društvo i humoristički roman, i to izuzetno uspešno (dovoljno je pogledati, na primer, telegram koji dobija jedan od junaka: Mene upravo pregazio tramvaj na patrijaršijskom ribnjaku. Sahrana petak, tri sata. Dođi. Berlioz; ili pak reči gnjaveža pretvorenog u vepra i zajahanog od strane veštice, koji govori Ja nemam nameru da letim na nekakve nelegalne skupove!, etcetera); zatim, sama njegova poruka da je svaka vlast nasilje nad ljudima biva uspešno obrazložena kroz narativne tokove u Moskvi i Judeji, koji nude verovatno najbolje prikaze Satane i Hrista u književnosti! Genijalno, genijalno, genijalno! Naravno, šnjur odnosi demonski crni mačak Behemot. (Uhvaćen da vara u šahu: Da, predajem se. Ali predajem se samo zbog toga što ne mogu da igram u atmosferi hajke koju podižu zavidljivci.)

Hazarski rečnik
Genijalno poigravanje sa formom; suštinska rekoncepcija romana, čija se linearna narativna struktura (tj, čitanje od prve do poslednje stranice, redom), razbija (ne razvija) u novu dimenziju, omogućivši nam tako isti pristup koji možemo da imamo pri posmatranju skulpture; aktivno učestvovanje u čitanju i nesmetano prilaženje sa svih strana. Svakom ko ima pretenzija ka književnom ovo bi trebalo da bude zanimljivo, ako ništa drugo, onda kao razbijanje veštačke forme romana.

Prokleta avlija
Andrić, more of the same. Kome se sviđalo ono dosad, svideće mu se i ovo potucanje sa Turcima. Sasvim solidno.

Derviš i smrt
Volim Selimovića! Meni draži autor nego Andrić, a ovaj roman me je osvojio već na sam pogled na prvu stranicu; veoma kontemplativno i lepa književnost u svakom smislu te reči. Preispitivanja života kojima se protagonista podvrgava zaista su bliska svakom čoveku; još je lepše kada su obrađena perom majstora, na ovako uspeo način (stil, ljudi, stil!). Vredi čitati.

Koreni, Vreme smrti
Nisam čitao. Život je prekratak, a devojke oko mene previše lepe; ionako ću na to biti primoran, pa zašto žuriti...

Enciklopedija mrtvih
Kiš je retko osetljiva i senzibilna osoba i u svetskim okvirima, a kamoli našim; njegovo pisanje istinski dolazi iz ranjene duše, koja sebe otvara čitaocima, i to je sasvim vidljivo, a njegova dela su uvek čitka i osvajaju svojom iskrenošću; to je pravi kvalitet književnosti - iskreno pisanje!

Proljeća Ivana Galeba
Lepo, lepo, lepo.

Čekajući Godoa
Delo neveliko obimom (ubeđen sam da jednom rekoh - aorist uvek dodaje na dramatičnosti! - da se ova knjiga može pročitati na velikom odmoru), ali izuzetno značajno i zahvalno za tumačenje; lepo oslikana poetika besmisla i svakako antologijske završne reči:

Vladimir: Onda, idemo ?
Estragon: Idemo!
(ostaju na mestu)


Нема коментара:

Постави коментар