среда, 06. јануар 2016.

Komentari na lektiru (deo drugi)

Prvog dela ovog čuvenog teksta podsetite se ovde. U ovom nastavku obrađujem lektire za treću godinu srednje škole; gledajte kako svete krave odvodimo u klanicu!

Napomena: slede moji necenzurisani utisci.



Glava treća

U kojoj se opisuje treća godina gimnazije vašeg prijatelja i poniznog naratora; brojne zgode i nezgode koje ga na tom putu snalaze; dela koja je morao čitati do sada i dela koja je pročitao pre naznačenog vremena; gde se saznaju mračne i krvave tajne njegovog uma, a opšteprihvaćene vrednosti ismevaju nesputanim žarom bez straha od krvne odmazde poslušnika Mašine Vladajućeg Sistema.


Ujka Vanja
Još jedno delo podžanra "slike iz građanskog života". I to iz ruskog građanskog života - znači, mogu se očekivati zabačeno mesto, hladnoća koja ledi votku u bocama, generalna otuđenost i apatija, promašeni životi, besmisao života - skoro kao Srbija danas, samo bez ovog dela o hladnoći. Ne mogu reći da sam preterano oduševljen, ali mi je bilo sasvim u redu; solidno delo, i bez kerefeka i klovnisanja tipičnih za renesansne drame, što duboko odobravam. Ima tu solidnih replika, zanimljivih scena, tragike, kritikovanja ljudskog roda i tako toga, tako da ovo fino leže čak i nama koji nismo ljubitelji drame kao književnog roda. Dodatno, volim Čehova.

Koštana
Joj. Joj. Joj. Čemu ovo služi, a uz to i ne radi? Drame su mi ionako neuverljive, ali ova stvarno prevazilazi svaku moju sposobnost suspenzije neverice. Klimava dramaturgija i opšta neuverljivost, zajedno sa meni apsolutno nezanimljivom premisom, stvaraju bol pri pokušaju konzumacije. Ako nešto ne podnosim, to je pevanje usred filma ili pozorišnog komada; a ovo, zamislite, komad s pevanjem o sudbini romske go-go plesačice pod teškom represijom patrijarhata! U kome se peva. I peva. (Nomen est omen, kao što rekoše stari Latini, mudri dekadenti koji su cenili zadovoljstva kao što je dobra književnost, dobro vino i lepa mlada tela.) Verovatno je sve to dosta bolje uživo, ali, opet... Pomišljam da slušam sve to pozorišno dernjanje i pozli mi. Ne, Koštana definitivno nije za mene.

Nečista krv
Još jedno delo podžanra "žene pod teškom represijom patrijarhata"; u načelu nemam ništa protiv toga, ali pod uslovom da je obrađeno na dovoljno visokom umetničkom nivou. Pre svega sam esteta, i za mene je najvažnija lepota dela, a ne njegov istorijski značaj kao začetnika nove epohe ili nešto slično; na tom polju Nečista krv stoji sasvim osrednje (ode još jedna sveta krava!) Ne mogu reći da mi je čitanje bilo premučno, ali ni previše zanimljivo; jasan mi je i značaj ovog dela, ali ne korespondiram sa njim i ne dopada mi se. Ne verujem da ću ovo ponovo čitati. Živela Lolita, dole teški životi vranjanskih porodica nakon sloma Otomanskog carstva! Plus, cela ta premisa o nečistoj krvi slabo mi pije vodu; taj fatum je mogao biti bolje obrađen. Ali, dobro... Bar je pevanja manje!

Proces
Kafku volim neskrivenom ljubavlju! Književni genije i verovatno najdivnija duša koja se ikada latila pera; sama njegova ličnost (što se lepo vidi iz života i tragova koje je ostavio za sobom, kao što su pisma) je nešto retko viđeno; senzibilitet njegove ranjene duše izliven u pero, slika sveta koju nudi... Strahovi i neurotičnost ljudskog postojanja, teškoće života, naznaci egzistencijalizma (koji obožavam). Nešto neponovljivo. Jedino mi je žao što ne radimo i Zamak. Kafka predstavlja etalon pisanja kao umetnosti na najvišem nivou, lišenog prizemnog mimezisa kome se pribegava u prikazavanju života.

Tihi Don
Iä! Iä! Cthulhu fhtagn! Ph'nglui mglw'nfah Cthulhu R'lyeh wgah'nagl fhtagn! Čemu ovo??? Razumem čemer egzistencije u Rusiji, saosećam sa njim, ali zašto podvrgavati mlade duše ovome? Dodatno, ko će to pročitati? Planom je predviđeno da se radi samo prva knjiga; u čemu je poenta obrađivanje nepotpunih dela? Ne sporim vrednost Tihog Dona, ali nije mu mestu u programu za srednje škole.

Ljudi govore
Dobar je Rastko Petrović, dobar. Volim avangardu, razbijanje artificijelnih književnih formi, i slično; tako da mi ovo leži. Nažalost, istinski moderna književnost nije dovoljno zastupljena u našem školskom programu, za čime žalim.

Ex Ponto
Rani Andrić mi sasvim odgovara; lep lirski senzibilitet, dosta misli sa kojima se slažem, pesme, pa makar u prozi... Ovo dobija odobravanje od mene. Osvežavajuće je da radimo nešto Andrićevo što se ne bavi turskim zulumom po balkanskim vrletima i vukojebinama; nemam ništa protiv dotične teme, ali je prezastupljena u planu i programu i uprkos Andrićevom neospornom umeću pisanja zna da zamori. Pri tome, gubi se vreme koje bi se moglo upotrebiti za upoznavanje šireg spektra dela relevantnih za upoznavanje svetske književnosti; dok se dosta bavimo domaćim autorima, Rusima i Francuzima, druge književnosti, kao što su britanska i američka ostaju terra incognita za naše đake.

Seobe
Volim Crnjanskog! Jeste, ima ovde malo sapunice, ali i besmisla i čemera ljudske egzistencije... O čemu uvek volim da čitam. Jedno od boljih dela u lektiri.

Na Drini ćuprija
Nisam nešto preterano oduševljen. Inače me ne privlače preterano Nobelom ovenčani autori (ta nagrada je još dubioznija kada se zna da je, recimo, umesto Nabokovu dodeljena Šolohovu, ali ja sam samo mladunac, pa šta ja znam), pa ni ovaj u nizu Andrićevih mostova nije izuzetak. Kako bi se ta njegova strast zvala? Pontofilija, od pons i φιλία? Ne, ne sviđa mi se to spajanje grčkog i latinskog! Treba mi pomoć neke iskusne lingvistkinje... Ovo je jedna hronika u romanesknoj formi, i kao takva zanatski odlično odrađena, ali mene ne privlači. Pogotovo ako imamo na umu da mi, nakon godina takmičenja iz istorije, ona već izlazi na pore...

Starac i more
My cup of tea! Odlična novela, naizgled jednostavna, ali značenjski sadržajna i bogata.


Prilikom pisanja ovog teksta nijedna krava nije povređena.

Kraj u sledećem broju!

Нема коментара:

Постави коментар