недеља, 27. децембар 2015.

Postajanje piscem: vodič

Mnogima je životni san da postanu pisac, i to pisac koji biti poznat i objavljivan - jer, da se ne lažemo, pisanje samo po sebi spada u određen vid egzibicionizma, i svako ko govori suprotno, verovatno je samo isfrustriran time što je doživeo neuspeh u plasiranju svojih dela. Pri tome ne mislim na to da pisac treba da se povinuje publici, nasuprot - ali je njegovo da bude svestan da svoje delo mora izneti pred ljude i saobraćati sa svojim čitaocima. Dobro pisanje i dobar marketing neophodni su preduslov za kakav-takav uspeh (koliko god se to može postići u okviru ovdašnje scene). Ovaj kratak vodič, dakle, biće podeljen u tri celine - kako poboljšati pisanje, kako objaviti knjigu i uspešan marketing.

Kako poboljšati pisanje

Svako ko ima želju da postane pisac verovatno je uveren da zna dobro da piše; to može, ali i ne mora biti istina. Ipak, pretpostavimo da je dotična osoba bar umereno nadarena; ako ispunjava taj preduslov, to je tek polazni uslov koji ne govori ništa o kvalitetu krajnjeg proizvoda. Posmatrajte talenat kao jednu skalu, a rad na sebi kao pomičnu iglu koja se može pomerati na skali: premda naša prirodna nadarenost određuje granice kvaliteta naših dela, ona je bezvredna bez razvoja sopstvenih umeća (tj, pomeranja igle nagore), tako da manje talentovan, a iskusniji i zanatski potkovaniji autor može pisati bolje od potencijalno genijalnog, ali neuvežbanog, nedisciplinovanog i neiskusnog kolege. Rad na sebi pre sve počinje čitanjem; i to čitanjem raznovrsne literature.

Pretpostavimo da budući čitalac želi da se, kao ja, bavi književnom fantastikom. To ga, naravno, uslovljava da čita dela vezana za nju, i tu dolazimo do prvog preduslova. Čitanje, čitanje i čitanje. Istina je da ovo zvuči izlizano, te se zato često i zanemaruje (pogotovo od strane mladih i osionih autora), ali bez čitanja raznih dela relevantnih za žanr, ali i onih koji spadaju, pre svega, u kvalitetnu književnost (jer, bez toga, najviše pretenzije će nam biti stvaranje drugorazrednih kopija žanrovskih dela). Bez velikog poznavanja oblasti u koje se upuštamo dolazimo u opasnost da otkrivamo toplu vodu (narodni rečeno), ili se pak, svesno ili nesvesno, uputimo u kopiranje već postojećeg. Takva situacije je česta kod mladih autora fantastike; jedan od primera, koji je verovatno svakome na pameti, jeste Kristofer Paolini i njegov prvenac Eragon, koji predstavlja melanž od motiva i situacija iz par osrednjih dela fantastike popularnih među širom fanovskom populacijom. Dakle, obimnim čitanjem ćemo steći sposobnost to da izbegnemo, i čak se i poigravamo motivima žanra i time stvorimo unikatno delo obogaćeno novim slojevima.

Onome ko bi želeo da se bavi fantastikom (bilo EF-om, bilo SF-om, bilo hororom), između ostalog bih preporučio da se posveti delima Roberta Zeleznija (Gospodar svetlosti, Stvorenje svetla i tame, Hronike Ambera), Ursule Legvin (Leva ruka tame, Zemljomorje, priče iz Dvanaest četvrti vetra), Filipa K. Dika (Ubik, Sanjaju li androidi električne ovce, Tri stigmate Palmera Eldriča), Kurta Vonegata (Svračje noge), Vilijama Gibsona (Neuromanser), Dena Simonsa (Hiperion), Aldžernona Blekvuda (Vendigo, Vrbe, Silazak u Egipat), Hauarda Filipsa Lavkrafta (sve priče), Embrouza Birsa (sve priče) i Edgara Alana Poa (sve priče); zatim, kao obavezna lektira se takođe nameće i Bulgakovljevo remek-delo Majstor i Margarita, etalon gradnje uspešne fantastike. Među solidne, mogao bi se ubrojati i Džordž Martin (premda ono najbolje od njega nije sadržano u Pesmi leda i vatre, već u njegovim SF radovima). Ostatak vaše lektire zavisi od žanra ka kome ste se usmerili: njega vredi detaljnije izučavati, čak i na primeru slabijih dela. Naravno, ne sme se stati na žanrovskim delima. Čitajte i velika dela koja su obeležila svetsku književnost - recimo, Franc Kafka se nameće kao prirodan uzor, pogotovo na polju kratke priče, gde je neprevaziđen. Istražujte!

Pored ispunjava tog preduslova, bitan je još jedan: vežbanje pisanja! Ono se, kao i sve ostale radnje, mora uvežbati, da bi se pretapanje misli u rečenice moglo obavljati efikasno, bez većeg zastoja. Linkovi koji vam mogu biti od pomoći nalaze se ovde (mada je to gradivo za potpune početnike); zatim, bacite se na iščitavanje kvalitetnih eseja o pisanju (The Philosophy of Composition Edgara Alana Poa ili How to Build a Universe That Doesn't Fall Apart Two Days Later Filipa K. Dika). Potrebno je raditi na svom stilu i svojoj pismenosti, kako bi se stvorila osnova za kvalitetno pisanje. Pri tom, ne mogu vam preporučiti nijedan stil: on mora da bude prikladan onome o čemu se piše! Pokazaću vam to na primeru iz sopstvenih dela.

"Taj čovek mi se od samog početka nije dopadao. Pre svega, bio je licemer. Na časovima je često kudio erejsku vojsku i njene vođe, govoreći da nikad nisu bili ni za šta, a zatim bi čitavu lekciju zasnovao na nekom poglavlju iz Mijaterovih dela. Druga stvar zbog koje me je iritirao bila je njegova neverovatna sklonost ka veličanju svog naroda i vojskovođa, uz istovremeno srozavanje tuđih (do beskrajnih dubina Nagovih Jama Haosa). Nikad takvog ksenofoba ne sretoh. Ipak, ključni razlog zbog kog ga nisam podnosio jeste taj što je mediokritet, a ja se takvih gnušam."

(Ereja)

"Nebo je večeras nad Dolinom nadrealistički akvarel; akvamarinska pozadina sa kojom se meša prolivena krv crvenih brazgotina. Razbacana sedefna pena oblaka poprima crvenu boju umirućeg Sunca koje ponire u čeljusti Apepa. Nad ovom zemljom vlada tišina; tišina neukaljana Logosom, tišina pradrevnih sila starijih od ljudi, čvrsto uraslih u Kem svojim razbokorenim korenjem; čak i kad deluju mrtve, kosti njihovih grana i dalje bacaju duge senke."

(Burleska Crnog faraona)

Dakle, nemoguće je odrediti definitivan način pisanja za sva dela: morate znati kako da pišete u određenim segmentima (i različitim tipovima pripovesti), u zavisnosti od atmosfere i efekte koje želite postići. A da bi ste u tome uspeli, morate promišljati i vežbati pisanje. I to pre svega kratke priče, koja treba da prethode umnogome zahtevnijoj formi romana - a lakše ih je objaviti. Takođe, izuzetno je bitno naći uzak krug osoba upućenih u književnost i žanr, koji će čitati vaša dela pre objave i prosuđivati ih, kritikovati. To umnogome doprinosi poboljšanju vašeg rada, a time stičete i korisna poznanstva i osnovno poverenje u ljude, koje je neophodno u ovom poslu.

Kako objaviti knjigu


Objavljivanje knjige je put koji je za svakog drugačiji; ipak, glavne opcije koje se nude jesu slanje rukopisa izdavačkoj kući, samizdat i konkursi. Ukratko ćemo pretresti prednosi i mane svih opcija. Objavljivanje kod neke poznate izdavačke kuće ima dosta svojih prednosti, među kojima su najveće te što objavljena knjiga doživljava distribuciju širom zemlje, kao i marketing. Ipak, ovo drugo, ruku na srce, često i ne mora biti ostvareno, sem kod najvećih; većina izdavača će organizovati par promocija, a zatim će prepustiti delo da živi svoj život. Izuzetak su samo oni sa razvijenim marketinškim mašinama, kao što je IP Laguna. Ipak, ono što je ovde loše jeste mizerna zarada (često oličena isključivo samo kao udeo u tiražu!) i izmene teksta na kojima urednici eventualno insistiraju, a štete samom delu. Samizdat je dosta nepopularan i omrznut; ipak, on ima dobrih strana koje nikako nisu za potcenjivanje, a njegova ozloglašenost proističe iz toga što svakakvi diletanti, nabeđeni u svoje spisateljske sposobnosti, posežu za ovim načinom objavljivanja kako bi sopstvene produkte predstavili širem krugu svoje porodice. Ipak, samizdat autoru omogućava da na najbolji način kontroliše nastanak svog dela, a u sprezi sa odgovarajućom reklamom može doneti i veću zaradu nego delo objavljeno kod neke izdavačke kuće. Ovaj tip objavljivanja je najpreporučljiviji osobama koje već imaju svoju publiku na koju može računati da će platiti za delo - možda čak i pre objavljivanja, u pretplati. Ipak, ako ste potpuni anonimus, a ovo vam je prva knjiga, bolje je odabrati neki drugi put. Na kraju: konkursi. Ovaj način objavljivanja je izuzetno popularan; brojni ljudi šalju svoja dela na razne konkurse, u nadi da će ih objaviti. Ovde je samo potrebna velika pažnja prilikom odabira konkursa - pazite kome šaljete! (I ne mislim pri tome na to da će vam neko ukrasti delo; okanite se te paranoidne deluzije. U Srbiji je mnogo verovatnije da ga neće ni pročitati.) Ako objavite kod nekom slabog izdavača, delo će biti traljavo opremljeno, loše odštampano i bez ikakvog marketinga - a od toga se samo ovo poslednje može makar malo poboljšati vašim radom!

Uspešan marketing


Dakle, nekim čudom ste objavili vaše delo! Čestitam! Ipak, tek sada na red dolazi težak rad, ne bi li se obezbedio njegov prodor. Ovde je potrebno odabrati ciljnu publiku. Dakle, ako ste, na primer, autor fantastike, morate posmatrati fanove fantastike i sam fandom kao ono ka čemu stremite, i u skladu sa tim izabrati relevantne internet sajtove na kojima ćete se reklamirati, slati im vesti o vašem radu, vaše priče, itd. Kao očigledan primer takvog sajta kod nas je Art-Anima, najpoznatiji srpski portal fantastike. Znači, saradnja sa njima bi bila odličan početni korak. Zatim - registracija na forume vezane za fantastiku; i naravno, koristite i prednosti društvenih mreža kao što je Fejsbuk, koji vam omogućava pristup velikom broju ljudi koje možete zainteresovati za vaš rad. Vođenje bloga je odlična ideja; ipak, morate ga reklamirati. Pri svemu ovome potrebno je obezbediti određenu dozu poštovalaca vašeg rada, koji će predstavljati osnovnu publiku kojoj ćete se obraćati - neki od njih možda proisteknu upravo iz onih poznanstava sa ljudima koji pretpremijerno čitaju vaša dela. I naravno, morate se povezati sa značajnim osobama svog žanra - odličan početak će biti da priupitate par njih da se pozabave kritikom vašeg dela. Morate se pritom spremiti na mnogo rada, mnogo truda i besramnu samopromociju. Ipak, ne zaboravite da vam sve to ne vredi ako ono što radite nije kvalitetno.

Za svako eventualno pitanje, razjašnjenje nejasnog, dopunu ili pomoć obratite mi se na mejl m.m.zeon@gmail.com - odgovor brzo stiže!

Srećno!

Нема коментара:

Постави коментар