среда, 30. децембар 2015.

Anima (pesma)

Mnogima se ova pesma, od svih mojih, najviše dopada. I sam je jako cenim. Naziv potiče iz Jungove psihološke teorije, koji animu opisuje kao ženske deo muške ličnosti (nasuprot animusu, koji je muški deo ženske ličnosti.


Anima



Živiš negde u meni –
nalik srebrnoj vodi, nemaš stalni oblik.
Sposobna si da poprimiš hiljade obličja,
i iznova se, kao kometa, vraćaš;
probodena nasred prašnjavog puta
i ostavljena da umreš,
dolaziš, puna novog života.

Svaka ljubav koju osećah
beše samo slika tebe,
na tren prepoznata i opet zaboravljena.
Kao polomljeni mač
na bojištu, među kostima,
u visokoj travi što skriva krv,
na zemlji što proždire sećanja.

Pitali su me:
Kakve voliš?
Ne čuh besmislenije pitanje.
U mnogima sam video Tebe.
A Ti si Ja.
Šta je slika onih za kojima žudimo
nego odraz nas samih?

Više se ne kunem
da sam Te našao,
ni da su mi osećanja večna.
To su laži koje pričaju loši pesnici.
Pošto nemaš lica,
mogu te naći u mnogim licima.

Rukama ne mogu zadržati
srebrnu vodu zvezda,
ali ću je zagrabiti,
i gledati kako, padajući,
iskričavi mlaz
razbija tamu na krhotine.

Нема коментара:

Постави коментар